Po­tra­ga za bo­ljim ži­vo­tom i bjek­stvo zbog po­li­tič­kih okol­no­sti vo­de­ći su mo­ti­vi zbog ko­jih se iz Cr­ne Go­re lju­di ra­se­lja­va­ju ši­rom svi­je­ta. Di­rek­tor Upra­ve za di­ja­spo­ru Pre­drag Mi­tro­vić is­ti­če da pre­ma ras­po­lo­ži­vim, ma­da ne­pot­pu­nim, po­da­ci­ma, oko 500.000 lju­di na­šeg po­ri­je­kla bo­ra­vi iz­van gra­ni­ca Cr­ne Go­re. U raz­go­vo­ru za „Dan” Mi­tro­vić je sa­op­štio da s ob­zi­rom na isto­rij­ski aspekt na­ša dr­ža­va spa­da u red vi­so­ko­mi­gra­tor­nih ze­ma­lja Me­di­te­ra­na.
On tvr­di da, pre­ma po­da­ci­ma po­pi­sa iz 2011. go­di­ne, 35.689 na­ših dr­ža­vlja­na bo­ra­vi u ino­stran­stvu du­že od go­di­nu.
– Ise­lja­va­nja sta­nov­ni­štva sa pro­sto­ra da­na­šnje Cr­ne Go­re mo­gu se pra­ti­ti već od 16, a po­u­zda­ni­je od 17. vi­je­ka. Ise­lja­va­nja su bi­la in­ten­ziv­na i u 18. vi­je­ku, a vr­lo ma­sov­na u 19. i pr­voj po­lo­vi­ni 20. vi­je­ka, na­ro­či­to po­sli­je bal­kan­skih, Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta. Od sre­di­ne še­zde­se­tih go­di­na 20. vi­je­ka, a na­ro­či­to to­kom de­ve­de­se­tih i oko 2000. go­di­ne za­pad­no­e­vrop­ske i ne­ke pre­ko­mor­ske ze­mlje po­sta­ju sve če­šće od­re­di­šte cr­no­gor­skih emi­gran­ta ko­ji iz ze­mlje od­la­ze iz eko­nom­skih ili po­li­tič­kih raz­lo­ga. U okvi­ru ovog po­sled­njeg ta­la­sa ko­ji da­ti­ra od po­lo­vi­ne pro­šlog vi­je­ka i na­sta­vlja se u ovom, ve­li­ki broj obra­zo­va­nih lju­di na­pu­šta ze­mlju u po­tra­zi za struč­nim i pro­fe­si­o­nal­nim usa­vr­ša­va­njem i bo­ljim ži­vo­tom – ka­že Mi­tro­vić.
On ka­že da naj­če­šće lju­di iz Bi­je­log Po­lja, Be­ra­na, Ro­ža­ja, Pla­va, Ba­ra i Ul­ci­nja od­la­ze u ino­stran­stvo.
– Naj­ve­će pro­cent­no uče­šće gra­đa­na Cr­ne Go­re u ino­stran­stvu pre­ma po­da­ci­ma iz 2003. je iz op­šti­na Plav (35,9 od­sto) i Ul­cinj (23,6 od­sto). Op­šti­ne sa iz­ra­zi­to ni­skim udje­lom li­ca na ra­du ili bo­rav­ku u ino­stran­stvu (is­pod 2 od­sto) su: Plu­ži­ne, Ža­bljak, Ko­la­šin, Šav­nik, Da­ni­lov­grad, Ce­ti­nje, Nik­šić i Bu­dva. Pre­ma re­zul­ta­ti­ma po­pi­sa iz 1991. go­di­ne, naj­za­stu­plje­ni­je de­sti­na­ci­je su SAD (44,9%), Nje­mač­ka (20 %) i Švaj­car­ska (7,9%). Na­ža­lost, ovi po­da­ci iz­o­sta­li su u re­zul­ta­ti­ma po­pi­sa iz 2003. i 2011. go­di­ne – ka­že Mi­tro­vić.
On tvr­di ­da je po­tra­ga za bo­ljim ži­vo­tom glav­ni raz­log za ise­lja­va­nje gra­đa­na iz Cr­ne Go­re.
– Va­žan uzrok ise­lja­va­nja bi­le su i po­li­tič­ke okol­no­sti ka­ko u pro­šlo­sti, ta­ko i u no­vi­je vri­je­me. Pre­ma po­da­ci­ma po­pi­sa iz 2003. go­di­ne, od 56 hi­lja­da cr­no­gor­skih gra­đa­na u ino­stran­stvu, čak 32 hi­lja­de ili pre­ko 57 od­sto su li­ca ko­ja su iz ze­mlje oti­šla po­sli­je 1991. go­di­ne. To upu­ću­je na za­klju­čak da je ovaj ve­li­ki mi­gra­ci­o­ni ta­las od­go­vor na de­ša­va­nja de­ve­de­se­tih, ali i na tran­zi­ci­o­ni pe­ri­od ko­ji je ka­sni­je usli­je­dio. Za­jed­ni­ce na­ših lju­di pri­sut­ne su u go­to­vo svim dje­lo­vi­ma svi­je­ta – od Evro­pe, Sje­ver­ne u Ju­žne Ame­ri­ke do Austra­li­je i Ju­žne Afri­ke. Ze­mlje u ko­ji­ma je naj­vi­še na­ših ise­lje­ni­ka su SAD, Tur­ska, Ar­gen­ti­na i Sr­bi­ja. Zna­ča­jan broj na­ših islje­ni­ka ži­vi u Evro­pi, po­seb­no Nje­mač­koj, Luk­sem­bur­gu, Šved­skoj kao i dru­gim za­pad­no­e­vrop­skim ze­mlja­ma – is­ti­če Mi­tro­vić.M.S.


Neo­p­hod­no is­pi­ta­ti po­sle­di­ce

Mi­tro­vić sma­tra da je po­treb­no, što je pri­je mo­gu­će, po­kre­nu­ti pro­je­kat is­tra­ži­va­nja mi­gra­ci­ja iz Cr­ne Go­re ka­ko bi se omo­gu­ćio po­pis na­ših ise­lje­ni­ka u svi­je­tu i ka­ko bi se utvr­di­li uzro­ci i po­sle­di­ce ise­lja­va­nja cr­no­gor­skih gra­đa­na, nji­hov eko­nom­ski i dru­štve­ni po­lo­žaj u ze­mlja­ma ise­lje­nja.
– Sta­ti­stič­ki po­da­ci o emi­gra­ci­ji iz Cr­ne Go­re su na­ža­lost ne­pot­pu­ni. Raz­lo­zi za to su broj­ni, po­put ne­le­gal­nih i ne­kon­tro­li­sa­nih mi­gra­ci­ja ko­je su ka­rak­te­ri­sa­le biv­še ju­go­slo­ven­ske, pa i cr­no­gor­ske pro­sto­re, evi­den­ti­ra­nje oso­ba sa cr­no­gor­skih pro­sto­ra u ze­mlja­ma pri­je­ma kao Ju­go­slo­ve­na, gra­đa­na Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, dr­ža­vlja­na ze­mlje pri­je­ma i dru­go – na­vo­di Mi­tro­vić.